Slavni violinista Žorž Enesku (George Enescu) bio je jako dobar čovek. Kada je jedan od njegovih učenika, inače apsolvent violine, trebalo da održi solistički koncert, mladićev otac zamolio je Eneska da na tom koncertu prati svog učenika na klaviru. Pretpostavio je da će koncert sigurno biti posećen ako se na plakatu, pored imena njegovog sina, pojavi i ime ovog čuvenog violiniste. Enesku, koji je, osim violine, jako dobro svirao i klavir, prihvatio je ovu molbu.

I zaista, koncertna dvorana bila je prepuna. Izvođači su izašli na pozornicu, a Enesku je tada shvatio da mu treba neko ko bi mu okretao strane. Tada je u publici primetio svog prijatelja, čuvenog pijanistu Alfreda Kortoa (Alfred Cortot) . Pozvao ga je na pozornicu i objasnio mu ukratko celu situaciju. Naravno, Korto je rado pristao da pomogne. Koncert je mogao da počne.

Sutradan se u novinama pojavila neobična kritika:

„Juče je održan jedan nesvakidašnji koncert klasične muzike, na kome niko od muzičara nije bio na pravom mestu: Enesku je trebalo da svira violinu, Korto klavir, a mladi violinista da okreće strane“…