U leto 1737. godine, dok je boravio u Londonu, čuveni kastrat Farineli dobio je poziv da nastupi na Španskom dvoru. Poziv je poslao Ser Tomas Ficdžerald, sekretar u Španskoj ambasadi, po naređenju same kraljice. Naime, kraljica je verovala da bi Farinelijev glas mogao da izleči kralja Filipa V od depresije u kojoj se već duže vreme nalazio. (Zanimljivo je da su tadašnji doktori verovali u terapiju muzikom.)
Farineli je nastupio pred kraljem – otpevao je četiri svoje najlepše arije i čudo se zaista dogodilo! Kralj, koji je do tada bio povučen i nedruželjubiv čovek, odjednom je počeo da se interesuje za život, muziku, dešavanja u svetu i, naravno, za svoju ženu.
Pevaču je ponuđen honorar od 50000 franaka godišnje, pod uslovom da prestane da nastupa javno i da svake večeri pred kraljem i kraljicom izvodi te iste četiri arije koje je pevao prve večeri. On je naravno pristao i narednih 10 godina proveo je na Španskom dvoru, ponavljajući svake večeri iste četiri arije. Dobio je i titulu „kraljevog muzičara“ i postao je „počasni član kraljevske porodice“.
Posle smrti kralja Filipa, njegov naslednik Ferdinand VI, koji se i sam pomalo bavio muzikom, odlučio je da zadrži Farinelija na dvoru. Pošto je i Ferdinandova žena, kraljica Barbara bila ljubitelj muzike, njih troje su često muzicirali zajedno – Farineli i kraljica bi pevali duete, dok ih je kralj pratio na čembalu. Godine 1750 Farineli je čak dobio titulu viteza.
Kada je 1759. godine Ferdinand umro, nasledio ga je njegov polu-brat Čarls III, koji nije bio ljubitelj muzike. Čarls je bio sin kraljice Elizabete (žene kralja Filipa V), koja nikada nije oprostila Farineliju što je posle smrti Filipa V ostao na dvoru, umesto da ode sa njom. Čuveni kastrat morao je da napusti Španiju. Kralj mu je ostavio penziju pod uslovom da nikad više ne kroču na Špansko tlo.
Tako se Farineli posle 23 godine službe na španskom dvoru povukao u Italiju, u Bolonju, i tamo je od zarađenog novca izdradio zamak koji je nazvao „Follia Inglese“ – Engleska ludost.
Meni je bila potpuno neverovatna kada sam je prvi put čula. Stvarno je za film 🙂
Hvala za pohvalu!
ovo je prva zanimljiva stvar na blogotku posle dugo, dugo vremena. zaista je neverovatna prica o njemu. secam se da sam gledala i film…
😀
znam za priču da cveće bolje napreduje uz klasičnu muziku, tako da je moguće i da pozitivno deluje na ljude 🙂
ubeđena sam da muzika može imati blagotvorna dejstva na bolesnike, posebno klasična muzika!
a ovo je fantastična priča, kao i mnogo drugih kod tebe :)))
Tanja, drago mi je da ti se dopala priča 🙂
Film na žalost još nisam odgledala, ali mi je na „to do“ listi 🙂
Grande, hvala 🙂
Parlament ne pratim, ali kad sam poslednji put gledala, stvarno je bila ludnica tamo – jedan Farineli ne bi bio loš 😉
DRAGO MI JE ŠTO KOD TEBE MOGU PROČITATI INTERESANTNE PRIČE I OVAKO NA BRZAKA MI PADE NA PAMET DA BI I NAMA DOBRO DOŠAO JEDAN FARINELI DA SMIRI OVE NAŠE UZBURKANE POSLANIČKE DUŠE U PARLAMENTU 😀
ovo je prva zanimljiva stvar na blogotku posle dugo, dugo vremena. zaista je neverovatna prica o njemu. secam se da sam gledala i film…