Odmah da vam kažem – moja mama drugačija je od svih ostalih mama koje poznajem. Još kao mala bila je drugačija. Dok su se druge devojčice igrale krpenim lutkama (pretpostavljam), moja mama je obožavala da se igra kauboja i indijanaca. Zvali su je Viki-Šerif 😉

I kasnije, kad je porasla, bila je drugačija od ostalih. Njene drugarice počele su da se udaju, a ona je htela da vidi svet. I otišla je u Pariz. Sa samo 19 godina. Da vidi kako je tamo..

Volela je da peva. Najviše ciganske pesme. A njih je nekako najlepše i pevala.

Volela je i da igra. Nije se desilo da ode na neku zabavu i ne odigra bar uz par pesama. Bila je uvek raspoložena za druženje i lepu zabavu.

Iako je završila samo srednju ekonomsku (pored sestre i mene je verovatno teško bilo završiti fakultet), sa mamom se moglo pričati o svemu. Obožavala je da čita. Verujem da je pročitala sve knjige (a verovatno i neke udžbenike) o filozofiji, psihologiji i pedagogiji koje je mogla da nađe. Proučavala je astrologiju, kalendar Maja, astralnu projekciju. Pročitala je sve što je našla o samorazvoju – o tome smo mogle da pričamo satima. Uz kaficu 🙂

Dok smo sestra i ja odrastale, trudila se da nas u isprati u svim fazama koliko god je mogla. Dok smo išle na plivanje, dolazila je na treninge. Dok smo glumile u dečijem pozorištu, dolazila je na probe i predstave. Kada smo počele da sviramo, dolazila je na sve naše javne nastupe. Sad sigurno mislite „Pa, dobro, i sve ostale mame bi to uradile za svoju decu“. To je tačno. Ali, mama je slušala i muziku koju smo mi slušale. Čak i kada smo sestra i ja bile u fazi slušanja Heavy-metal muzike, mama je slušala i to! Valjda da čuje šta nam je to toliko zanimljivo u toj muzici. 🙂 Srećom, kasnije smo prešle na nešto malo mirnije, pa je, verujem, i mami bilo lakše 😉

Uvek mi je bilo simpatično kada primetim da je čula negde neku novu „modernu“ reč, obično sleng, i da hoće da je nekako uklopi u razgovor. Poslednja je bila glagol „smoriti“ 😉 Ili kada se trudila da izgovori neku englesku reč, koju bi obavezno začinila francuskim akcentom… Mogu vam reći da je relativno brzo savladala i puštanje filmova i muzike na kompjuteru 😉 Bilo mi je drago da se uvek trudila da radi na sebi i da bude uvek u toku sa „modernim tekovinama“…

Francusku je obožavala. To sam izgleda nekako nasledila od nje (ako se to uopšte nasleđuje). Kada je čula Zaz i njen hitić, bila je potpuno oduševljena. Pitala me je da li mogu nekako da nađem tekst pesme („pogledaj tamo na onom internetu, tamo sigurno ima“). Rekla sam da mogu. Čak sam joj i odštampala tekst kada je bila kod mene u poseti, ali ga je zaboravila. Posle sam ja zaboravila da ga ponesem i tako…ostala sam joj dužna…

Jesam li vam rekla da je moja mama bila drugačija od svih ostalih mama koje poznajem? Imala je rođendan od tri dana. Da, tri 🙂

Dok sam odrastala, mamin rođendan smo uvek slavili 11. novembra. Međutim, pre nekih desetak godina, ona ga je promenila na 6. novembar. Naime, mama je rođena u selu, a te godine kad je rođena, u novembru je valjda bila neka jaka zima, tako da njeno rođenje nije prijavljeno odmah, već tek posle nekog vremena. Mama nije znala tačan datum – znala je samo da je rođena na neki važan verski praznik. Kasnije je, proučavajući sve one kalendare i astrologiju, nekako došla do saznanja da je te godine kada je ona rođena taj verski praznik bio 6. novembra, pa je zato ona svoj datum rođenja promenila na 6. novembar. Par godina kasnije, u nekim drugim kalendarima, pronašla je da je to verovatno bio 5. ili 7. novembar. Pošto nije bila sigurna, odlučila je da će svoj rođendan slaviti 5. novembra („taj broj mi se najviše sviđa“). E, sad, pošto su neki njeni prijatelji znali za šesti novembar, neki za sedmi, a neki za peti, mama je rođendan slavila uglavnom tri dana svake godine 😉

Danas bi bio prvi dan njenog 57. rođendana. Ona ga ove godine slavi, nadam se, na nekom mnogo lepšem mestu…

Mami, srećan ti rođendan! 🙂

I evo, konačno, teksta koji sam ti obećala:

Offrez moi une suite au Ritz, je n’en veux pas !

Des bijoux de chez CHANEL, je n’en veux pas !

Offrez moi une limousine, j’en ferais quoi ? papalapapapala

Offrez moi du personnel, j’en ferais quoi ?

Un manoir a Neufchatel, ce n’est pas pour moi.

Offrez moi la Tour Eiffel, j’en ferais quoi ? papalapapapala

Refren:

Je Veux d’l’amour, d’la joie, de la bonne humeur,

ce n’est pas votre argent qui f’ra mon bonheur,

moi j’veux crever la main sur le coeur papalapapapala

allons ensemble, découvrir ma liberté,

oubliez donc tous vos clichés,

bienvenue dans ma réalité.

* * *

J’en ai marre de vos bonnes manières, c’est trop pour moi !

Moi je mange avec les mains et j’suis comme ça !

J’parle fort et je suis franche, excusez moi !

Finie l’hypocrisie moi j’me casse de là !

J’en ai marre des langues de bois ! Regardez moi,

toute manière j’vous en veux pas et j’suis comme çaaaaaaa (j’suis comme çaaa) papalapapapala

Refren x3:

Je Veux d’l’amour, d’la joie, de la bonne humeur,

ce n’est pas votre argent qui f’ra mon bonheur,

moi j’veux crever la main sur le coeur papalapapapala

Allons ensemble découvrir ma liberté,

oubliez donc tous vos clichés,

bienvenue dans ma réalité !