Kada kompozitor nazove jedno svoje delo Pisaća mašina (The Typewriter), prvo što mi padne na pamet je „da li je tu solista daktilograf“, a onda i „da li taj daktilograf mora imati sluha“ 😉
Američki kompozitor Liroj Anderson, poznat kao „kompozitor lake orkestarske muzike“, napisao je upravo ovakvo delo. Kao što se iz naslova može zaključiti, na sceni se, pored uobičajenih instrumenata orkestra, pojavljuje i pisaća mašina! 🙂
Iako bi se na osnovu izbora solističkog ‘instrumenta’ moglo zaključiti da bi solista trebalo da bude profesionalni daktilograf, kompozitor je izjavio da zapravo samo profesionalni bubnjar (udarač) ima dovoljno razrađen ručni zglob za ovako zahtevnu solo deonicu 😎
Anderson je odlično uklopio zvuke pisaće mašine sa muzikom koju izvodi orkestar, a kako to sve zajedno zvuči, možete pogledati u sledećem videu:
A evo i animiranog filma za ovu kompoziciju u kome jedan kancelarijski službenik pronalazi staru pisaću mašinu. On je toliko oduševljen svojim pronalaskom da počinje da zamišlja da je lični asistent generalnog direktora velike kompanije, koji svakodnevno kuca veliki broj izveštaja 🙂
Uz ovu muziku ‘kucali su’ i Džeri Luis i Jova Radovanović 😉
podsetilo me to na ovo …. http://www.youtube.com/watch?v=QCp7bL-AWvw …. makar je ipak malo drugačije 🙂
Sećam se Jove Radovanovića, kao klinci smo se slatko smejali gledajući ga kako se gubi 🙂 Mada mi iskreno prva pisaća mašina mnogo bolje zvuči 🙂 Zanimljivo!
Da, Jova je bio odličan! I ja sam volela da ga gledam 🙂