Dok je jednom prilikom probao sa svojim orkestrom, čuveni dirigent Bruno Valter imao je problema sa prvim čelistom. Naime, čelista je bio bolestan. Stalno je kašljao i time remetio probu. Neko vreme Bruno je bio strpljiv, ali čelista nikako nije mogao da prestane da kašlje. Dirigent se najzad, vidno iznerviran, obratio nesrećnom čelisti rečima:
„PA DOBRO, ČOVEČE, HOĆETE LI VEĆ JEDNOM PRESTATI DA SE PONAŠATE KAO PUBLIKA!?!“
Celisti uvek nadrljaju! 🙂
Svraćaj i ja da vidim ima li šta novo lepo od tebe, ali, dobro, biće, čim ti nešto padne na pamet! 🙂
Da ne svraćam redovno ne bih ni primetio da nema novih sadržaja. Naravno, prvo posao i ostale brige; sajt neće pobeći. Pozzzz!
Stevo, to i meni smeta, ali nije bilo vremena za kvalitetne tekstove… Nadam se da ću uspeti u narednih par dana da završim jedan 😉
Hvala što svraćaš 🙂
Predugo te nema!
Gledala sam male predškolce i one posle njih, gudače i baletane i onda sam prešla na blog. Jako lep koncert, slatki su klinci i dobri profani! 🙂
Najverovatnije 🙂
Više informacija o koncertu možete naći na zvančnom sajtu Škole – http://www.isidorbajic.edu.rs/
Hoće li biti koji prilog sa subotnje proslave „Isidora Bajića? 🙂
možda treba da odeš na koncert – tamo nema smejanja 😉
Zanimljiva i smešna priča, ali ne mogu da se smejem, muči me kašalj, čim krenem sa smehom krene i kašalj 😉
Jao, jadan čelista, ali stvarno, uvek te spopadne ili kašalj ili kijanje ili ne daj bože da zaboraviš isključiti mobilni! Ju, bruke! 🙂
Jelena, to je stvarno neverovatno – kašalj te uvek uhvati kad ne treba 😉
Stevo, obzirom da je Bruno Valter živeo od 1876. do 1962., teško da bi se mobilni telefon mogao uklopiti u priču 😉 Mada, ako bi uveli i putovanje kroz vreme, možda bi se nešto i moglo smisliti 😉
Šteta što nisi navela datum kada se ovo dogodilo, inače bih ostavio komentar gde bi glavni lik bio mobilni telefon… kod čeliste, naravno! 😀 Pozzzz!
Haha, ovo je stvarno šarmantna primedba! I njima, muzičarima, dozlogrdilo ponašanje publike na koncertima. Gledala sam neke prenose iz Skale, Met-a itd., i tamo ljudi kašlju, i to baš najučestalije u piano delovima, kad si unajveće skoncentrisan na delo: KHA! KHA! I ode draž.