Evropska muzika do XVII veka bila je zasnovana na starocrkvenim lestvicama – modusima. Do tog vremena nije se znalo za dur i mol, za tonalitete, niti za funkcije, već je u upotrebi bila tzv. modalna harmonija, tj. sazvučja (uglavnom trozvuci) koja pripadaju određenom modusu i smenjuju se sasvim slobodno, bez utvrđenih funkcionalnih odnosa. Na kraju modalnih kompozicija formiraju se autentične i plagalne kadence i tu možemo tražiti začetak funkcionalnog načina razmišljanja.
U baroku, nakon određenih naučnih otkrića u oblasti fizike i matematike, dolazi do konstruisanja novog instrumenta – dobro temperovanog, tj. savremenog klavira. U isto vreme, u muzici dolazi do konsolidacije dur – mol sistema, funkcionalnog načina razmišljanja, a harmonija postaje nezavisna, tj. samostalna komponenta u izgradnji muzičkog oblika. Bah piše „Dobro temperovani klavir“, koji nije bio samo udžbenik za sviranje klavira – to je bila prva zbirka kompozicija koja je obuhvatala sve durske i molske tonalitete.
Karakteristike harmonskog jezika baroka
Harmonski jezik zrelog baroka podrazumeva zakonitosti klasične harmonije, koja će vladati sve do XX veka. Upotrebljavaju se figurativni tonovi (skretnice, prolaznice, zadržice, anticipacije), a trozvuci se dele na glavne i sporedne, kao i četvorozvuci. Od petozvuka se
upotrebljava jedino V nonakord, i to u vidu zadržice 9 ispred 8.
U baroku je zastupljen manji broj alterovanih akorada, i to dijatonskog tipa: N6, Fs, DD, DD, V => IV i VII => IV.
Na krajevima baroknih kompozicija vrlo često se javlja istupanje u S (subdominantnu) oblast, tzv. miksolidijsko istupanje. Ostvaruje se pomoću akorada V => IV i VII => IV. Od drugih vantonalnih dominanti eventualno i retko su se upotrebljavale V => II i V => VI, i to samo u duru.
Od alterovanih akorada hromatskog tipa upotrebljavao se jedino prekomerni sekstakord (prvi obrtaj dvostruko umanjenog kvintakorda), kao DD u harmonskom molu i molduru ( na #II, sa #IV i bVI).
Tonalni plan baroknih kompozicija ne izlazi iz kruga šest najbližih tonaliteta: osnovni, D, S i njihove paralele. Najčešće je plan takav da ako je kompozicija durska, prvi njen deo se kreće do D tonaliteta, a ako je kompozicija molska, kretanje vodi do paralelnog dura. Drugi deo kompozicije karakterišu modulacije u obližnje tonalitete, dok je treći deo kompozicije posvećen tonalnoj reprizi, tj. ponovnom uspostavljanju osnovnog tonaliteta.
Od modulacija se najviše koristila dijatonska modulacija i jednostavnije hromatske modulacije (uz pomoć promene sklopa akorda i uz pomoć N6), dok se tek kod Baha sreće i enharmonska modulacija, i to isključivo uz pomoć enharmonizma U7.
Ovaj tekst zaštićen je Creative Commons Attribution-Noncommercial-Share Alike 3.0 Serbia License.
(slika preuzeta odavde)
Mirjana, hvala puno na predlogu.
). Ove skripte nastale su još prošlom veku – u peridu od 1993. do 1996. godine. Nisam ni znala da je u međuvremenu promenjeno obeleževanje stupnjeva. Hvala Vam još jednom na informaciji 
Iskreno, harmonijom se nisam dugo bavila aktivno (ne računam svakodnevno korišćenje harmonije u nastavi klavira
Draga Marija!
Sve pohvale za ideju i trud na ovom polju. Predlozila bih da sifriranje vantonalnih akorada, odnosno vantonalnih dominanti bude onakvo kako se danas primenjuje, a to znaci da umesto npr. V-VI (dominanta za VI sa onom strelicom izmedju) koristi DVI. Ovo se, naravno, odnosi i na sve ostale vantonalne dominante (DII, DIII, DS), jer ne vidim opravdanost koriscenja oznake DD samo za privremenu i vantonalnu dominantu V stupnja, tj dominante. Mislim da ima daleko vise smisla, pogotovu sto se D vise ne obelezava kao V ili S kao IV… time se zeli da istakne funkcija pojedinih i glavnih akorada, a samim tim se i prividno dominantni odnos putem pravilnog sifriranje treba da prenese i na privremene tonike.
To je tačno, ali to ne znači da kvartsekstakord nije akord. Šta onda reći o umanjenim i prekomernim akordima ili o dvostruko umanjenom ili tvrdo umanjenom septakordu?
Iskreno, nisam ja sad neki stručnjak za harmoniju – prenosim ti samo ono što su mene učili
Evo sad cu ti detaljno reci sta je moji profesor rekao:
Da Kvartsekstakord nije “stabilna harmonija“.
Kvarta je nestabilna i uvek hoce se razresiti u terci.Istotako seksta je manje stabilna i ona hoce se razresiti u kvinti.Muzika je bilatoliko razlicita u proslim vekovima,ali to ipak znaci kad cujemo 6/4 onda to znaci da se taj mora razresiti u 5/3.
Vidi, koliko ja znam, u klasičnoj harmoniji savršene konsonance su: čista prima, oktava, čista kvinta, čista kvarta, a nesavršene konsonace su velika terca, velika seksta, mala terca i mala seksta.
Jako me zanima odakle ta informacija ( i na osnovu čega) da je čista kvarta disonantan interval..
Disonantni intervali bi bili: mala septima, velika sekunda; velika septima, mala sekunda, umanjena kvinta, prekomerna kvarta i hromatski polustepen.
Tako su bar mene učili…
Pitam te o kvartsekstakord,jer profesora ovde u Australiji kazu da na primer kvartsekstakord izgradjen naprimer:
C-F-A,
ima kvarta izmedju C i F koji je smatraju kao disonantni interval.Tako bar ovde su rekli.
Makedonac, hvala na komplimentu
Ne znam zašto pitaš da li je kvartsekstakord uopšte akord? Poslednji put kada sam učila harmoniju, rekli su mi da jeste. Doduše, možda se u međuvremenu nešto i promenilo
O kontrapunktu sam takođe planirala da pišem, zapravo da postavim skripte, ali ne verujem da ću stići pre septembra..
Hvala ti puno Marija…Pogledao sam ove materijale i super su.
Zelim da znam,koje je tvoje mislenje o kvartsekstakord…Jel je taj uopste akord?Ili nije?
Mozes postaviti nesta vise o kontrapunkt?Prve vidove,druge i td?Hvala ti.
Sladjana, hvala Vam na predlogu i pohvalama
Izvanredan materijal, hvala vam. Ukoliko ste u mogucnosti da uz pdf. karakteristike pokazete i primere iz literature. Bilo bi dobro da svaka definicija ima tacno oznaceno mesto u literaturi.
Sledim vas svaki dan i radujem se novim stranicama.
Pozdrav,
Slagjana