Jedno od verovatno najpoznatijih dela u klasičnoj literaturi je čuveni balet Aleksandra Borodina – „Polovecke igre“. Ovo remek-delo je zapravo deo istorijske opere „Knez Igor“ (drugi čin), ali se često izvodi i kao samostalni koncertni komad.
Uvertira, „Polovecke igre“ i „Polovecki marš“ (kojim počinje III čin) izvode se i kao koncertna svita.
Aaah, Polovecke igre… Sećam se kad sam prvi put čuo kompoziciju na času muzičkog. Nijedna klasična kompozicija me nije tako zatekla u svojoj veličini, lepoti i liričnosti kao ova. I posle toliko vremena, i dalje se čuje magija tih nota, tih glasova, i dalje me odvodi negde izvan vremena i prostora, negde toliko daleko da su kilometri nedovoljni da to izmere!
🙂 🙂
divna kompozicija :):):)
Jelena, promenila sam video. Sad bi trebalo da je sve ok.
Hvala na informaciji 🙂
Polovecke igre su divna kompozicija.
Hvala na tako dobrom izboru. 🙂
Elem, video ne radi. Nažalost. 🙁
Uf, napisa mi da sam se zabrojao… grrrr, sad ponovo moram da kucam komentar.
Htedoh „onomad“ reci da sam ukucao Borodin u search da vidim da ako to nemas da se odmah napravim pametan, ali… 😳
Svaka cast, inace Polovecke igre slusam uvek kada sam nervozan, tj. imam jedan CD clasicne muzike (tako mu nadenuo naziv) koji redovono kada mi dodje da sve oko sebe zgazim. Opustam zivce uz tu muziku. A i moja keva obozava bas takvu vrstu muzike, pa je nedelja prepodne rezervisana za nerviranje okolnih komsija :))) – salim se