Komičnu operu „Figarova ženidba“, ili „Ludi dan“ (Le nozze di Figaro, ossia la folle giornata) napisao je 1786. godine Wolfgang Amadeus Mocart, prema istoimenoj pozorišnoj komediji francuskog književnika Bomaršea. Libreto za ovu operu napisao je Lorenco da Ponte, na italijanskom jeziku.

Bomaršeov komad je jedno vreme čak bio i zabranjen u Beču, jer je u njemu bilo dosta satire na račun aristokratije. Uprkos tome, Mocartova opera doživela je neverovatan uspeh. Na premijeri u Beču, 01. maja 1786. godine, na zahtev publike, izvođači su ponovili čak 5 arija, a pri drugom izvođenju, 08. maja, ponovljeno je čak sedam arija! Car Jozef II morao je da donese zakon o broju ponavljanja arija u operi, jer se zbog ponavljanja arija dešavalo da opera traje i duplo duže nego što bi inače trebalo da traje.

Uvertira ove opere je izuzetno popularna i vrlo često se izvodi nezavisno od opere. Poslušajte, verujem da ćete prepoznati muziku…

LICA:

• Grof Almaviva – bariton
• Grofica Almaviva (Rosina) – sopran
• Suzana, grofičina sobarica – sopran
• Figaro, grofov sobar – bas
• Kerubin, dvorski paž – sopran (preobučena u muškarca)
• Marčelina – meco-sopran
• Dr Bartolo – bas
• Bazilio, učitelj muzike – tenor
• Antonio, vrtlar – bas
• Barbarina, Antoniova ćerka – sopran
• Don Kurcio, sudija – tenor

SADRŽAJ:

Radnja ove opere odvija se posle događaja opisanih u operi Seviljski berberin. Grof Almaviva i Rosina su sada venčani i žive u dvorcu nedaleko od Sevilje. Tu je, naravno i Figaro, koji je sada grofov sobar. Grof je, međutim, zainteresovan za Suzanu, grofičinu sobaricu i Figarovu verenicu. Marčelina, stara sobarica, i Bazilio, profesor muzike, se takođe pojavljuju. U operi se opisuje dan pre venčanja Figara i Suzane.

ČIN PRVI:

Soba Figara i Suzane

Figaro premerava sobu, razmišljajući o tome gde će postaviti bračni krevet, dok Suzana isprobava svoj šešir za venčanje. Oboje se pitaju zašto im je dodeljena baš ta soba, koja se nalazi blizu grofove i grofičine sobe. Suzana je zabrinuta, jer je primetila da je grof zainteresovan za nju. Dogovaraju se da od sada Suzana služi samo groficu, a Figaro – grofa. Grofica zvoni i Suzana odlazi, dok Figaro smišlja kako će se osvetiti grofu.

Pojavljuju se Bartolo i Marčelina, koji prave zaveru. Naime, Marčelina je još davno pozajmila Figaru nešto novca i on je tada obećao da će je oženiti. Ona sada želi da ga natera da to obećanje i ispuni i traži pomoć od Bartola. Bartolo pristaje da joj pomogne, jer je još uvek ljut na Figara što je pomogao grofu da se oženi Rosinom, Bartolovom štićenicom. Bartolo odlazi, a na scenu dolazi Suzana, koja sa Marčelinom započinje zajedljivi duet.

Kada Suzana ostane sama, u sobu ulazi Kerubin, mladi paž, koji je došao da zamoli Suzanu za pomoć. On je ludo zaljubljen u svoju kumu, groficu Rosinu, ali pošto ne može nju da ima, udvara se svim ostalim devojkama na dvoru. Tako se i desilo da ga je, dok se udvarao vrtlarevoj ćerki Barbarini, zatekao grof Almaviva i otpustio ga. Kerubin sada moli Suzanu da kaže za njega neku lepu reč kod grofa i grofice, ne bi li mogao da se vrati na posao. U razgovoru sa Suzanom, primetio je na podu traku koja pripada grofici i krišom je uzeo.

Tada u sobu ulazi grof Almaviva. Kerubin se brzo sakrije iza naslonjača, jer ne želi da ga grof zatekne sa Suzanom. Videvši da je Suzana sama, grof počinje da joj se udvara. To udvaranje ne traje dugo, jer se pojavljuje Bazilio, učitelj muzike. Tada i grof pojuri da se sakrije iza naslonjača. Kerubin u poslednjem momentu uspe da se sakrije u naslonjač, a Suzana ga prekriva jednom od svojih haljina. Bazilio počinje da priča Suzani o udvaranjima Kerubina i o njegovoj očiglednoj naklonosti prema Rosini. Kada je čuo ime svoje supruge, grof nije više mogao da izdrži. U besu, iskače iz svog skrovišta i počinje da priča Baziliu kako je tog jutra zatekao Kerubina ispod stola u kući  vrtlareve ćerke. Dok je to opisivao, prišao je do naslonjača da pokaže Baziliju kako je otkrio Kerubina. Na njegovo zaprepašćenje, kada je podigao haljinu sa naslonjača, opet je pronašao Kerubina! Grof je besan i počinje da preti pažu, ali prekida ga pesma seljaka koja se začuje spolja. Naime, lukavi Figaro je organizovao slavlje u čast grofove izjave da se odriče svog feudalnog „prava prve bračne noći“ i da će Suzana biti prva devojka koja neće morati u svojoj prvoj bračnoj noći da spava prvo sa svojim gospodarom, a tek onda sa svojim mužem. Grof uviđa Figarovu podvalu, ali prelazi preko toga. On naizgled oprašta i Kerubinu, ali ga obavezuje da postane oficir u njegovoj vojsci u Sevilji. Čin se završava Figarovom arijom, u kojoj opisuje Kerubinu sve „prednosti“ vojničkog života – krv, glad i prljavštinu.

ČIN DRUGI:

U grofičinoj sobi

U svojoj sobi grofica Rosina s tugom razmišlja o neverstvu svoga muža. Suzana je teši govoreći joj da grofova ljubomora otkriva kako on ipak gaji dublja osećanja prema svojoj supruzi. Tada nailazi Figaro, koji im predlaže da prevare grofa tako što će mu Suzana zakazati sastanak u vrtu, a umesto nje da se pojavi Kerubin, preobučen u devojku. Grofica tada treba da naiđe i uhvati muža u prevari. Figaro je, zapravo, već poslao grofu jedno anonimno pismo (preko Bazilija), u kome mu otkriva da će grofica imati tajni ljubavni sastanak te večeri.

Figaro odlazi, a u sobu dolazi Kerubin, kako bi se oprostio od grofice i Suzane. Suzana zaključava vrata za njim, plašeći se grofove ljubomore, ako zatekne Kerubina u grofičinoj sobi. Dok Kerubin i Suzana isprobavaju ženske haljine, grofica primećuje da na oficirskoj povelji koju nosi Kerubin, nedostaje grofov pečat. Suzana odlazi na trenutak do svoje sobe, a u tom momentu grof kuca na vrata. Grofica krije Kerubina u svom budoaru i zaključava ga. Grof ulazi u sobu ljut zbog anonimnog pisma koje je primio i zbog čekanja pred zaključanim vratima. Tada se začuje buka iz budoara i grof zahteva od grofice da mu kaže koga tamo krije. Pošto ona ne odgovara, grof odlazi po neki alat kojim bi razvalio vrata budoara i vodi groficu sa sobom. Zaključavaju sva vrata, kako uljez ne bi mogao da pobegne. Čim su oni otišli, Suzana ulazi na sporedna vrata i pomaže Kerubinu da pobegne kroz prozor, dok se ona sama zaključava u budoar.

Grof i grofica se vraćaju i ona mu tada priznaje da je u budoaru Kerubin. Oboje se iznenađuju kada u budoaru otkriju Suzanu. Grofica tada kaže svom mužu da je namerno rekla da krije Kerubina, kako bi izlečila grofa od ljubomore. Grof se kaje i moli je za oproštaj. Grofica i Suzana mu tada čak priznaju i da je Figaro napisao ono anonimno pismo o grofičinom neverstvu, i poslao ga po Baziliju. Na scenu dolazi i Figaro, koji pokušava da započne razgovor o pripremama za predstojeće venčanje. Prekida ga vrtlar Antonio, koji dolazi žaleći se na nekog čoveka, čiji lik nije video, koji je skočio sa prozora grofičine sobe pravo u njegov vrt i polomio mu cveće. Figaro kaže da je on bio taj koji je skočio, jer se uplašio grofovog besa zbog anonimnog pisma. On se čak žali i da je pri skoku povredio nogu. Međutim, Antonio tada pokazuje dokument koji je ispao čoveku koji je skočio – to je Kerubinova oficirska povelja. Setivši se da povelja nema pečat, Rosina to došapne Figaru, pa on kaže grofu da mu je Kerubin dao povelju da je odnese grofu, jer nema pečat.

Pojavljuju se Marčelina, Bartolo i Bazilio. Marčelina pred svima zahteva od Figara da ispuni obećanje koje joj je dao i oženi je. Grof odlaže venčanje Figara i Suzane dok ne ispita celu situaciju. Zbog silne zbrke, grofica pada u nesvest.

ČIN TREĆI:

Svečana dvorana u zamku

Dok grof razmišlja o celokupnoj situaciji, dolazi Suzana, koja mu obećava ispunjenje svih ljubavnih želja, ako pomogne Figaru da se izvuče iz obećanog braka sa Marčelinom. Dogovoren je sastanak u vrtu i Suzana odlazi. Nailazi na Figara i u prolazu mu došapne da je proces već dobijen. Na žalost, grof je to čuo i pomislio je da je opet prevaren. Zato odlučuje da natera Figara da se oženi Marčelinom. Međutim, na sudu se saznaje da je Figaro zapravo ukradeni vanbračni sin Marčeline i Bartola! Marčelina grli Figara i Suzanu, a Bartolo, ponesen emocijama, moli Marčelinu da se uda za njega.

Pojavljuje se grofica, koja odlučuje da uveče iznenadi grofa u vrtu, prerušena u Suzanu. Njih dve sastavljaju pismo za grofa i zatvaraju ga iglom, koju grof treba da vrati Suzani, kao znak da je pročitao pismo i prihvatio dogovoreni sastanak.

Nailaze seoske devojke, koje pevaju grofici serenadu. Među njima je i Kerubin, prerušen u devojku. Nailaze i grof i Antonio, koji prepoznaju Kerubina. Grof je besan, ali Barbarina ga podseća da joj je još ranije obećao da će joj ispuniti sve želje. Pošto ona želi da se uda za Kerubina, grof mu oprašta i dozvoljava mu da ostane.

Čin se završava dvostrukim venčanjem – Marčelina i Bartolo i Barbarina i Kerubin. U toku venčanja, Suzana uspe da krišom dostavi pismo grofu, ali se grof ubode na iglu. Figaro to vidi, ali pošto ne zna od koga je pismo, zadovoljno se nasmeje.

ČIN ČETVRTI:

U hodniku dvorca

Šetajući sa Marčelinom, Figaro ugleda Barbarinu kako traži nešto po hodniku. Vešto je ispitujući, on sazna da joj je grof dao iglu koju treba da odnese Suzani. Figaro pobesni od ljubomore, jer misli da ga Suzana vara sa grofom. On planira svoju osvetu i odlučuje da iznenadi grofa i Suzanu u prisustvu svedoka.

U vrtu

U vrtu dvorca, Figaro priprema svedoke za zasedu. Nailaze grofica i Suzana, koje su zamenile haljine i prerušile se jedna u drugu. Sa njima je i Marčelina, koja je obavestila Suzanu o Figarovoj zasedi. Kada se dogovore kako će sprovesti svoj plan, grofica i Marčelina odlaze, a Suzana namerno peva ljubavnu pesmu o svom voljenom, ne bi li je Figaro čuo. On to, naravno, čuje, ali pošto misli da je pesma namenjena grofu, postaje neverovatno ljubomoran.

Stiže i grofica, prerušena u Suzanu. Na žalost, dolazi i Kerubin, koji pokušava da poljubi groficu, misleći da je to Suzana. Međutim, između njih se ispreči grof, koji primi Kerubinov poljubac. Grof krene da udari Kerubina, ali pogađa Figara, koji se prikrao u mraku. Grof tada počinje da se udvara navodnoj Suzani (koja je, u stvari, grofica) i daje joj prsten, kao dokaz svoje ljubavi. Nailazi Figaro i oni se sklanjaju. Tada se pojavljuje i prava Suzana, prerušena u groficu. Figaro joj prilazi i počinje da joj govori o grofovom neverstvu. Međutim, on tada prepozna svoju verenicu, ali odlučuje da se našali sa njom. Predlaže navodnoj grofici da se njih dvoje osvete grofu i Suzani na isti način. Ne znajući da ju je Figaro prepoznao, Suzana postane ljubomorana i lupi mu šamar. Figaro joj tada objasni da je odmah prepoznao da je to zapravo ona, a ne grofica i oni se pomire.

Pojavljuje se i grof, a Figaro nastavlja da se pretvara i počinje da izjavljuje ljubav navodnoj grofici. U besu, grof poziva svoje ljude, jer njegov sluga zavodi njegovu ženu. Dotrčavaju Bartolo, Bazilio i Antonio sa bakljama, dok grof izvlači na videlo Kerubina, Barbarinu, Marčelinu i navodnu groficu, za koju tek sada uviđa da je to zapravo Suzana. Pojavljuje se i prava grofica, sa prstenom na ruci, kojim dokazuje nameravano neverstvo svog muža. Grof uviđa svoju grešku i pada na kolena moleći groficu za oproštaj. Ona mu oprašta i svi slave, dok se zavesa polako spušta.